Naš asortiman

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Toplomer sa živom koji se nalazi u ruci

Pročitajte ovaj tekst i saznajte sve o povišenoj telesnoj temperaturi, njenim uzrocima i simptomima, i pročitajte savete našeg doktora o adekvatnom tretmanu i lečenju febrilnosti.

Normalna telesna temperatura kod čoveka, kreće se u rasponu od  36,3 - 37,1 ℃. Povišena telesna temperatura drugačije se naziva febrilnost, a vid je automatskog odbrambenog mehanizma našeg organizma na infekcije virusnog ili bakterijskog porekla, što je u najvećem broju slučajeva uzrok povišene telesne temperature.

“Povišena temperatura nije bolest, ali je simptom brojnih oboljenja.” 

Kao česte uzroke povišene temperature nalazimo:

  • prehlade; 
  • stomačne viruse;
  • infekcije uha, grla, bešike ili bubrega. 

Temperatura može biti i neželjeni efekat određenih lekova i vakcina, kao i simptom nekih autoimunih bolesti i problema sa hormonima. Povišena temperatura može se javiti i kao posledica prekomernog izlaganja suncu i kao simptom sunčanice.

U nastavku teksta, predstavljamo kompletni vodič kroz telesnu temperaturu čoveka, a na osnovu saveta i dosadašnjeg profesionalnog iskustva našeg doktora, saznajte koja je normalna telesna temperatura ljudi različitih starosnih grupa i naučite da prepoznate i tretirate povišenu temperaturu na adekvatan način.

Vodič kroz sadržaj

  1. Telesna temperatura - povišena temperatura - saveti i lečenje
  2. Šta je normalna telesna temperatura čoveka?
    1. Koji faktori utiču na prosečnu telesnu temperaturu čoveka?
    2. Šta je normalna telesna temperatura bebe, a šta kod dece?
    3. Šta je normalna telesna temperatura kod starijih osoba?
    4. Povišena temperatura pred ciklus
    5. Da li se telesna temperatura u trudnoći menja?
  3. Kako izmeriti temperaturu - medicinski uređaji i metode za pravilno merenje temperature
    1. Aksilarno merenje temperature -  merenje temperature ispod pazuha
    2. Oralno merenje temperature - merenje temperature u ustima
    3. Rektalno merenje temperature - merenje temperature u analnom otvoru
    4. Bezkontaktno merenje temperature - merenje temperature preko čela i uha
  4. Kako odabrati pravi uređaj za merenje temperature?
  5. Kako tumačiti izmerene vrednosti telesne temperature?
    1. Telesna temperatura 35 i 36 - šta znači temperatura ispod prosečne?
    2. Temperatura 37 - optimalna temperatura tela
    3. Temperatura 38 - povišena temperatura usled infekcije
    4. Temperatura 39 i više - simptomi i moguće posledice
  6. Temperatura simptomi - kako možemo prepoznati da nam je povišena temperatura?
  7. Kako spustiti temperaturu - opcije i rešenja za povišenu temperaturu
    1. Eksterni načini za snižavanje temperature - snizite temperaturu uticajem na spoljašnje faktore
    2. Lekovi za temperaturu - antipiretici u različitim formama

Šta je normalna telesna temperatura čoveka?

Normalna telesna temperatura čoveka, može zavisiti od brojnih faktora, od doba dana, pola, godina, načina merenja ili hormona. Kod odraslih ljudi, normalna temperatura izmerena oralnim putem, u proseku, iznosi 37 stepeni. 

Ipak, ukoliko vaš toplomer prikaže manja odstupanja, pre nego što počnete da brinete, bitno je da proverite da li su odstupanja uslovljena nekim od spoljašnjih uticaja.

Koji faktori utiču na prosečnu telesnu temperaturu čoveka?

Prosečna normalna telesna temperatura odraslog čoveka, izmerena oralnim putem, u jutarnjim časovima 36,7 ℃

Doba dana, relevantan je faktor u odnosu na koji telesna temperatura čoveka može varirati, pa možete očekivati da u ranim jutarnjim časovima merite niže vrednosti, nego u večernjim časovima.

Određeni delovi tela imaju različitu temperaturu, pa se zbog toga prosečna normalna telesna temperatura, može razlikovati i od načina kojim je proveravate. Na temperaturu delova tela, utiču, u velikoj meri, spoljašnji faktori, odnosno atmosferske prilike i spoljašnja temperatura. 

Imajte u vidu da su udovi najhladniji delovi tela, dok je rektalna temperatura najpribližnija unutrašnjoj temperaturi tela, budući da najmanje zavisi od spoljnih faktora, odnosno temperature. Pa se tako, prosečna temperatura merena rektalno, povećava za oko 0.5 ℃, u odnosu na oralno merenje. 

Kada je reč o oralnom merenju temperature, bitno je napomenuti da ona može zavisiti i od faktora kao što su konzumacija toplih i hladnih napitaka, žvaka i bombona, te disanja na usta.

“Telesna temperatura, može se neosetno povećati i sa emocionalnim uzbuđenjem, odnosno stresom.”

Šta je normalna telesna temperatura bebe, a šta kod dece?

Prosečna normalna telesna temperatura bebe iznosi 37.5 ℃.

Više puta smo pomenuli da je životna dob važan faktor prilikom uspostavljanja normalne prosečne vrednosti telesne temperature, pa tako, mlađa deca i bebe mogu imati prosečnu temperaturu višu za čak 0.5 ℃ u odnosu na odrasle, merenjem putem uha ili pazuha. 

Prosečna temperatura novorođenčadi starih do dve godine, može varirati od 36.6 ℃ do čak 38 ℃, merena rektalnim putem, a prosečna telesna temperatura može biti dodatno povećana u periodu izrastanja zuba.

 Objašnjenje za nešto višu temperaturu beba, možemo pronaći u nekoliko faktora:

  • Organizam bebe je značajno metabolički aktivniji, što stvara dodatnu toplotu tela. Organizam beba i male dece, ne reguliše temperaturu kao što to čine odrasle jedinke, one se manje znoje kada je toplo, što znači da telo zadržava više toplote, pa se samim tim, očitavaju i veće vrednosti telesne temperature. 
  • Organizam novorođenčadi slabije hladi svoje telo, te će mu biti potrebno više vremena da se izbori sa povišenom temperaturom. Do privremene povišene temperature mogu dovesti i vakcine, kao i neki lekovi. 

Šta je normalna telesna temperatura kod starijih osoba?

S druge strane spektra, za razliku od beba, prosečna telesna temperatura kod starijih osoba, najniža je od svih starosnih grupa. Usled smanjene funkcije i efikasnosti termoregulacionih sistema, prosečna telesna temperatura kod najstarijih starosnih grupa, odnosno ljudi starijih od 65 godina - niža je od 37 ℃. 

U istraživanju na uzorku od 133 osoba, prosečne starosti 77,2 godine, prosečna telesna  temperatura kod starijih osoba, merena aksilarno (putem pazuha) varirala je u rasponu od 35,1 ℃ - 36,4 ℃.

Prosečne temperature za  osobe od 65-74 godina, bile su nešto više u odnosu na ljude starosnih granica u rasponu od 75-84 godina i više, a zaključak ovog istraživanja bio je da je korišćenje prosečne vrednosti od 36,5 ℃, kao referentne tačke, neprikladan u slučaju starijih osoba, naročito prilikom dijagnostifikovanja febrilnosti. (Gunes & Zaybak, 2008)

Povišena temperatura pred ciklus

Hormoni su jedan od razloga za ovaj fenomen. Kod žena, pored dnevnih oscilacija, postoji i mesečni ciklus promena telesne temperature koji karakteriše porast bazalne temperature u vreme ovulacije. 

Reproduktivni hormoni imaju brojne uticaje na neproduktivne organe, uključujući i mehanizme termoregulacije. (Charkoudian & Stachenfeld, 2014) 

Ovi hormoni mogu biti povišeni ili sniženi u toku različitih perioda ciklusa, te utiču na fenomene kao što je povišena temperatura pred menstruaciju, zato se nemojte brinuti u slučaju blagih oscilacija u temperaturi u vreme ovulacije.

Da li se telesna temperatura u trudnoći menja?

lekovi i medicinski aparati sa čašom vode

Prosečna telesna temperatura u trudnoći, može porasti, u odnosu na normalnu, u rasponu od 0,2 - 0,4 ℃, što nije velika promena ni razlog za brigu. To znači, da ukoliko ste pre trudnoće merili prosečnu temperaturu 37 ℃, normalno je da očekujete prosečno povećanje temperature do 37,2 ℃.

Ukoliko se i vi susrećete sa blagom povišenom prosečnom temperaturom u trudnoći, znajte da nemate razloga za brigu, odnosno da je ovo normalan fiziološki proces.  Telesna temperatura u ranoj trudnoći, počinje da raste najznačajnije u prvom trimestru, ali naravno, može zavisiti i od spoljašnjih faktora, odnosno temperature.

Kao i u slučaju bebinog organizma, metabolizam trudnice radi ubrzano i zahteva više energije, te se toplota tela povećava, a prosečna telesna temperatura u trudnoći raste

Preporučuje se da, u slučaju prehlade ili gripa, trudnice ne dozvoljavaju da im temperatura pređe 39 ℃. Iako sama temperatura predstavlja način organizma da se izbori sa inflamacijom, ovako visoka temperatura može imati negativne efekte po plod i bebu i zahteva momentalnu konsultaciju sa odabranim lekarom.

Kako izmeriti temperaturu - medicinski uređaji i metode za pravilno merenje temperature

Postoje različite metode i načini merenja temperature, koji su pogodniji za određene starosne grupe. Telesna temperatura može se izmeriti i različitim vrstama uređaja za merenje temperature, odnosno toplomerima, koji u zavisnosti od targetiranog mesta, mogu biti namenjeni za oralno, rektalno ili aksilarno merenje temperature.

Savremeni, takozvani, IR toplomeri omogućavaju i bezkontaktno merenje temperature, jednostavnim upiranjem uređaja u predelu čela ili uha. Pored bezkontaktnih, te digitalnih toplomera, postoje i analogni toplomeri sa živom i toplomeri bez žive sa galijumom.

Koju god metodu i uređaj da odaberete, bitno je da poštujete opšta pravila prilikom merenja temperature, tako da dobijete najprecizniji mogući rezultat. Pa tako, nikada ne merite temperaturu dok ste pokriveni, a ni nakon fizičke aktivnosti i tople kupke. Vaše telo biće toplije zahvaljujući eksternim uslovima, te prvo pustite telo da se rashladi.

Prilikom merenja temperature, trudite se da budete što mirniji, i trudite se da regija na kojoj merite temperaturu bude čista i suva, što posebno važi za pazušnu regiju, budući da se usled znojenja, toplomer teže fiksira, te postoji rizik da očitane vrednosti ne budu relevantne.

Aksilarno merenje temperature -  merenje temperature ispod pazuha

Aksilarno merenje temperature, odnosno merenje temperature ispod pazuha, predstavlja jednu od najpopularnijih merenja temperature, a može se izvršiti digitalnim toplomerima, kao i toplomerima sa živom ili galijumom. Ova metoda primenjuje se među starijom decom i odraslima, budući da zahteva potpunu fiksiranost tokom merenja.

Vrh toplomera, treba se staviti na sredinu pazušne jame, a nadlaktica ostaje priljubljena uz telo, merenje traje od 7-10 minuta, u zavisnosti od uređaja. Treba napomenuti, da je ovo najmanje precizan metod merenja, ali da može poslužiti za brze provere. 

“Normalna temperatura merena pod pazuhom je 37 ℃.”

Oralno merenje temperature - merenje temperature u ustima

Digitalnim toplomerom, možete izmeriti telesnu temperaturu u ustima, dok toplomer sa živom nije pogodan za ovakvu vrstu provere. Kako biste uspešno izmerili temperaturu ovom metodom, pozicionirajte vrh toplomera ispod jezika, a usta držite zatvorena. 

Merenje obično zahteva 5-10 minuta, u zavisnosti od uređaja, a imajte u vidu da je temperatura u ovoj regiji nešto viša nego pod pazuhom. Ovakav vid merenja pogodan je za odrasle i decu stariju od 4 godine, koja su sposobna da drže toplomer u ustima. 

“Normalna temperatura izmerena oralno iznosti 37 ℃, ali kod mlađih odraslih osoba može biti i niža.”

Merenje temperature kod devojčice

Rektalno merenje temperature - merenje temperature u analnom otvoru

Rektalno merenje temperature, najprecizniji je metod provere telesne temperature, a takođe se vrši digitalnim toplomerom, kao i nekim od toplomera namenjenim deci. Ova metoda najpogodnija je za merenje temperature dece do 3 godine, budući da je najlakše zadržati bebu mirnom. Toplomer se nežno uvodi u analni otvor na oko 5cm.

Rektalno merenje temperature najpouzdaniji je metod, jer predstavlja najpribližniju vrednost unutrašnje temperature tela, no zbog potencijalne nelagodnosti prilikom merenja, nije adekvatan za stariju decu i odrasle.  

“Normalna temperatura izmerena rektalnim putem je 37,5 ℃.”

Bezkontaktno merenje temperature - merenje temperature preko čela i uha

Bezkontaktni, odnosno IR toplomeri, predstavljaju jedne od najsavremenijih uređaja za merenje telesne temperature. Izuzetno su jednostavni za korišćenje, a merenje se vrši za samo par sekundi, upiranjem ka regiji čela ili uha. 

Na ekranu će vam se očitati vrednost izmerene temperature, a neretko ovi toplomeri imaju i savremene funkcije poput displeja u boji, koji ukazuje na normalnu, povišenu ili visoku temperaturu, prebojavanjem ekrana u zelenu, narandžastu i crvenu boju. 

Kako odabrati pravi uređaj za merenje temperature?

Pored bezkontaknih toplomera, postoje i analogni toplomeri sa živom odnosno galijumom, kao i digitalni toplomeri, koji su danas jedni od najprodavanijih, budući da zbog svojih savremenih funkcija, omogućavaju jednostavno i lako očitavanje temperature i korišćenje.  

Svaki od ovih uređaja, zahteva posebni načina merenja temperature, i targetira različite regije tela, pa se upravo na osnovu ovih kriterijuma, vrši podela na one pogodnije za merenje mlađe dece ili odraslih. 

Na tržištu postoji veliki broj toplomera, različitih vrsta, a jedan od osnovnih faktora na osnovu kojeg možete odlučiti koji je pravi uređaj za merenje temperature za vas, može biti na osnovu godina, a sledeća tabela, sumira prethodne zaključke iz teksta. 

Godine 

Preporučena metoda 

0 - 3 meseca

Rektalno merenje

3 meseca - 3 godine

Rektalno, ušno ili pazuhom

4 - 5 godina 

Oralno, rektalno, ušno ili pod pazuhom

Preko 5 godina i odrasli

Oralno, ušno ili pod pazuhom

 

Ukoliko ste u potrazi za preciznim uređajem za proveru telesne temperaturetoplomeri iz naše ponude su vam na raspolaganju, a možete ih poručiti u par jednostavnih koraka. Obezbedite sebi efikasan toplomer koji će odgovarati vašim preferencijama i potrebama. 

Kako tumačiti izmerene vrednosti telesne temperature?

Naučili smo da postoje različiti rasponi normalne prosečne telesne temperature, u zavisnosti od faktora poput pola, doba dana, godina i mesta merenja. Međutim, ove varijacije gotovo nikada ne prelaze -/+ 0,5℃.

Drugi slučajevi, odnosno različiti podeoci na termometru, mogu ukazivati na telesne promene i infekcije unutar organizma, usled čega je važno znati da pravilno tumačimo izmerene vrednosti telesne temperature, pored obavezne preporuke za konusltacije sa vašim odabranim lekarom ili farmaceutom. 

Telesna temperatura 35 i 36 - šta znači temperatura ispod prosečne?

Najčešći uzrok snižene temperature (između 35 i 36), jesu sredinski faktori, odnosno hladno vreme ili voda. Ova temperatura trebalo bi da poraste već nakon kratkog utopljivanja pokrivačem ili toplim napitkom.

Takođe, ovako niska temperatura može ukazivati i na kvar toplomera, te uvek proverite da li je vaš uređaj ispravan, pošto očitate ovakve rezultate. Temperatura od oko 36 ℃, čest je slučaj kod starijih ljudi, pa uzmite i to u obzir prilikom tumačenja rezultata telesne temperature.

U nekim slučajevima, ovako niska temperatura može biti simptom nekih oboljenja, poput smanjene funkcije štitne žlezde.

Temperatura 37 - optimalna temperatura tela

Ukoliko vaš toplomer pokazuje 37 ℃, to znači da vaše telo ima optimalnu temperaturu, te nema razloga za brigu! Ipak, ukoliko toplomer pokaže preko 37,5 ℃, nezavisno od načina merenja, ovo je blago povišena temperatura, koja može ukazivati na neki upalni proces, međutim i dalje ste subferbilni.  

Najčešće, temperaturu do 38 ℃, ne treba obarati, budući da se savetuje da se organizam sam izbori sa infekcijom, međutim, konsultacija sa lekarom je u svakom slučaju obavezna, naročito ukoliko je temperatura praćena drugim simptomima ili ukoliko bolujete od hronične bolesti.

Temperatura 38 - povišena temperatura usled infekcije

Kada vaš toplomer očita 38 ℃, najverovatnije je da se vaše telo bori sa infekcijom. Sa temperaturom koja prelazi granice 38 ℃, vaš organizam je ferbilan, i ovde mogu nastati i drugi simptomi, koji su povezani sa visokom temperaturom kao što su malaksalost, bol u kostima, groznica i drugi.

Kada vaša temperatura prelazi 38,6 ℃, vaše telo gubi gotovo 2l tečnosti dnevno, i hidratacija je u ovom periodu od posebne važnosti! Konsultacija sa lekarom je obavezna, naročito ukoliko temperatura ne spada nakon 2-3 dana.

Temperatura 39 i više - simptomi i moguće posledice

Kada imate temperaturu 39 ℃ i više, vreme je da se obratite lekaru, budući da spadate u grupu visokoferbilnih. Sa ovom temperaturom, javlja se i groznica, te osećaj da se ne možemo ugrejati. Preporučuje se brza reakcija, i spuštanje temperature lekovima na bazi paracetamola. 

Temperatura koja prelazi 40 ℃, te temperatura od 41,5 opasna je po život, može da vodi u delirijum i zahteva momentalni nadzor lekara. Temperatura viša od 42,2 ℃, može izazvati trajna oštećenja mozga.

Temperatura simptomi - kako možemo prepoznati da nam je povišena temperatura?

U zavisnosti od uzroka temperature, te njene visine, simptomi mogu biti drugačiji. Nije retka ni povišena temperatura bez drugih simptoma, te je bitno naglastiti da se ona u tom slučaju, ne treba spuštati po svaku cenu. Povišena temperatura, prirodan je odbrambeni mehanizam koji nas štiti od bolesti i uništava uzrok zaraze.

Česti simptomi temperature su:

  • Bolovi u mišićima, kostima i zglobovima;
  • Opšta malaksalost;
  • Glavobolja;
  • Konstantni osećaj hladnoće.

Ukoliko se temperatura ne spusti za tri do pet dana, konsultacija sa lekarom je obavezna, a naročito ukoliko je propraćena simptomima poput konfuzije, grčeva i gubitka daha.

Kako spustiti temperaturu - opcije i rešenja za povišenu temperaturu

Povišena temperatura, u nekim slučajevima ne mora da se snižava, budući da je njena funkcija zaštita i borba organizma protiv infekcija, kao i upala. Međutim, dugotrajna temperatura može biti jako iscrpljujuća za organizam i zato zahteva određene mere. 

Uglavnom, telo možete rashladiti fizičkim merama ili nekim od lekova i preparata koji su dostupni svima, tj. ne izdaju se na recept. Važno je da ukoliko osetite groznicu usled temperature, ne posegnete instinktivno za dodatnim zagrevanjem, već pomognete vašem telu da se rashladi, nekom od sledećih metoda.

Eksterni načini za snižavanje temperature - snizite temperaturu uticajem na spoljašnje faktore

Kao što smo rekli, groznica vas može učiniti da se osetite promrzlim, čak i u slučaju da termometar kaže suprotno, jako je važno da zbog toga sebe ne ugrevate dodatno, te svom organizmu dodatno otežate posao.

Umesto toga, obucite prijatnu garderobu, poput lagane pidžame ili kućne odeće, skrojenih od prirodnih materijala, u kojima će koža lakše disati, odnosno emitovati toplotu, savetuje se da zbegavate i usku garderobu, a ukoliko želite da se pokrijete, izaberite najtanji prekrivač koji posedujete. 

Kako bi spustili temperaturu eksternim putem, istuširajte se hladnom vodom, ali nemojte praviti ogromne razlike između temperature tela i vode kojom se tuširate, da svoj organizam ne biste šokirali, što će imati samo kontraefekat. Takođe, snizite sobnu temperaturu, ukoliko je to moguće, tako da bude u rasponu od 18-20℃.

Lekovi za temperaturu - antipiretici u različitim formama

U apoteci Lora možete pribaviti lekove za temperaturu, koji se nazivaju i antipireticima, a izdaju se bez recepta. Oni dolaze u raznim formama, a odrasli ih najviše konzumiraju u vidu tableta i praškova, dok su za decu najpopularnije opcije sirupa. 

Ovi lekovi se uglavnom baziraju na paracetamolu, koji pomaže ne samo u spuštanju temperature, već i kod drugih simptoma, prećenih visokom temperaturom poput bolova. Lekovi nisu uvek obavezni, ali mogu naročito biti od pomoći prilikom naglih skokova temperature, te brzoj reakciji, do posete lekaru, te je korisno imati ih u kućnoj apoteci. 

Važno je da posedujete kvalitetan toplomer, kojim ćete precizno i na vreme izmeriti temperaturu, te znati kako da reagujete u skladu sa njom. Online apoteka Lora, nudi vam širok asortiman najkvalitetnijih, modernih digitalnih toplomera, savremenih funkcija - namenjenih merenju telesne temperature iz više regija, te različitim uzrastima.

Pored online kupovine, pozivamo vas da nas posetite na jednoj od mnogobrojnih lokacija, gde je naše stručno i profesionalno osoblje tu za vas 365 dana u godini, u periodu od 00-24h dnevno, kako bi vam ponudili pomoć u odabiru pravog leka za povišenu temperaturu i odgovorila na pitanja u svako doba.



Literatura:

  1. Charkoudian, N., & Stachenfeld, N. S. (2014, April). Reproductive Hormone Influences on Thermoregulation in Women. Comprehensive Physiology, 4(2), 793-804. 10.1002/cphy.c130029
  2. Gunes, U. Y., & Zaybak, A. (2008, September). Does the body temperature change in older people? Journal of Clinical Nursing, 17(17), 2284-2287. 10.1111/j.1365-2702.2007.02272.x
  3. Perlstein, P. H. (1995, October). Thermoregulation. Pediatric Annals, 24(10), 531-7.

Cene na sajtu su iskazane sa uračunatim popustom za online porudžbine! Iznos ostvarenog popusta za svaki artikal će biti prikazan u pregledu korpe pored šifre proizvoda sa naznakom popust!

Ukoliko imate problema sa registracijom ili Vam je potrebna hitna dostava, molimo Vas da nas kontaktirate telefonom kako bi poručili željeni proizvod! Za porudžbinu proizvoda telefonskim putem neophodno je da zapamtite šifru artikla koji želite kupiti! Tel. 064/816-31-24

Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim dejstvima posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Info: 064/816-31-24

Prijavite se na našu Mail listu kako biste primali obaveštenja!

Naša preporuka

064/816-31-24